U našoj zemlji, plodovi kajsije se najčešće koriste za proizvodnju sokova, kompota, džemova i vrhunske rakije. Mogu se prodavati i kao sušene, a najcenjenije su kao sveže voće.
U prehrambenoj industriji, seme kajsije se upotrebljava kao zamena za seme badema. Koristi se za pravljenje amareti biskvita i italijanskog likera amareto.
Stablo kajsije dostiže do šest metara visine, dok je korenov sistem veoma dubok, zahvaljujući čemu će kajsija uspešno rasti i na suvljem zemljištu, pod uslovom da je rastresito i plodno u dovoljnoj meri.
Period zimskog mirovanja je kratak, i veoma rano će krenuti da cveta; iz tog razloga je osetljiva na kasne mrazeve.
Štetočine koje napadaju kajsiju su: rutava buba, jabukin smotavac, voćna mušica, breskvin savijač i mnoge vrste gusenica.
Kada je o bolestima reč, spomenimo krastavost plodova i apopleksiju.
Vrste kajsije su: Mađarska kajsija, kajsija Nju Džersi, Kečkemetska ruža, Roksana, Novosadska rodna, Segedinski mamut, Novosadska 4, Novosadska 6, kajsija Krupna rana, Novosadska rana, kajsija Bergeron.